Јутарња слава
Ipomoea tricolor
---
Pandit Pran Nath - Raga Malkauns
"When he sings, and we try to copy what he does, it’s like trying to copy smoke. It’s no shape and it’s every shape." - Terry Riley
---
Chicago Underground Duo - It's Alright (Age of Energy, 2012)
---
Curt Oren - The Elder (far right) Explains a Navigation Chart - дивна, врло нова експериментална музика из Ајове, комбинација саксофона и електронике.
Вечито ширење
Masayuki Takayanagi - Herdsman's Pipe of Spain
Размишљао сам о томе да преведем једну збирку Адјашантијевих предавања (Adyashanti, Emptiness Dancing) на српски језик. Мислим да би тако нешто било занимљив пројекат и да би могло да се доврши још у овој години, уз мало напора. Или можда неке текстове са сличном тематиком, можете и предложити овде ако знате нешто боље. Мислим да би доста људи имало користи од читања оваквих ствари - смирили би се, пре свега.
---
LEHRER: If the self is an illusion, then why does it exist? Why do we bother telling a story about ourselves?
HOOD: For the same reason that our brains create a highly abstracted version of the world around us.
---
Nirmala - why fear this moment
why fear this moment
when no thoughts come
at last I lie naked
in the arms of experience
why fear this moment
when no words come
at last I find rest
in the lap of silence
why fear this moment
when love finds itself alone
at last I am embraced
by infinity itself
why fear this moment
when judgment falls away
at last my defenses
fail to keep intimacy at bay
why fear this moment
when hope is lost
at last my foolish dreams
are surrendered to perfection
Све
"Please understand that there is only one thing to be understood, and that is that you are the formless, timeless unborn." -- Sri Nisargadatta Maharaj
Претражујући разне текстове савремених неуролога по мрежи, разочаран сам што не могу наћи ништа ново што би можда утицало на моје погледе - заправо, сигуран сам да чак иако будемо створили свесне системе сличне нама, оно што називамо просветљењем, спиритуалношћу, или како год, то неће нестати. Не знам да ли се то шири планетом, али као да би требало, пошто је практично и истинито - наука, тј. тетка Редукционизам, већ неко време указују на то да слободне воље нема, да је оно што зовемо "ја" једно илузорно искуство, да је оно што називамо свешћу (већ ни не знам о чему говорим!) такође илузија, итд. Претпостављам да на пољима истраживања свести и не могу да очекујем нешто јако ново. Уживам у будном постојању и одвијам се са свим овим што јесте.
Manuel Göttsching - Eloquentes Wiesel
---
Превише лењ да бих био амбициозан,
Пуштам свет да се о самом себи брине.
За десет дана довољно пиринча у мојој торби;
Један сноп гранчица поред огњишта.
Зашто брбљати о обманама и просветљењу?
Слушам ноћну кишу на свом крову,
Седим удобно, са обе ноге испружене.
- Рјокан Таигу (18-19. век)
Племе Пираха
"Living in the now also fits with the fact that the Pirahã don't appear to have a creation myth explaining existence. When asked, they simply reply: 'Everything is the same, things always are.' The mothers also don't tell their children fairy tales -- actually nobody tells any kind of stories. No one paints and there is no art."
Чланак на Freedom From Religion
Укратко, реч је о малом племену које живи крајње једноставно негде у прашумама Амазоније - немају концепт времена, не познају појам бројева, немају скоро никакву културу развијену. Мало шта их занима осим оног што могу непосредно да искусе, и изгледа да живе прилично срећно.
---
"Nichts ist außen, nichts ist innen, denn was außen ist, ist innen." - Hermann Hesse
Посматрач не постоји; све је једно, и то је све што знам. Али колико често заборавим ову једноставну истину?
Једноставност
Живети изван било каквих идентитета и оквира које толико често умисли човек - "ја сам ово и ово треба да радим, иначе не знам ко сам и то ме плаши" - нико заправо није ништа, ништа неће "постати", и мислим да је ту скромност увек добро имати на уму ако човек хоће да буде срећан и да буде потпуно отворен према истини, каква год она да је, да буде празан и спокојан. Зашто лагати себе? Ко сам ја? Писац? Физичар? Власник нечега? Човек? Свест? Просветљење. Ко сам ја, и шта је све ово изван речи и изван сваког покушаја интерпретације?
Врло једноставна и прастара мудрост је ово, вероватно темељ многих религија.
Можда када људи не би покушавали да на силу постигну неке ствари, да прибаве себи ствари (шта је уопште у нашем власништву? Ништа)... Бесмислено је хтети поседовати предмете, људе, челичити его тако што људе покушавамо контролисати. Дакле, можда онда њихов живот не би био усиљен и груб и увидели би како је лепо једноставно постојати. Утеха је да се све што јесмо распршава путем љубави и преображаја - ништа није одвојено, не мора да пати. Као да савремена западна цивилизација све више заборавља ово.
Музика:
Дејвид Хадсон (David Hudson) - аустралијски диџериду музичар
8SacredRoot8 - Квалитетни снимци музике разних афричких племена
Лепота
Kishori Amonkar - Raag Hamsadhwani
Свест о томе да је све део једне велике целине може да послужи као мелем вероватно сваком свесном бићу које пати од осећаја одвојености, а можда би се могло и рећи да је углавном то и разлог патње уопште - везивање и одвајање - од тела, вољене особе, вољеног предмета, предела, итд. Неусклађеност са истином. Речи ми се чине крајње безвезним, као неки филтер који кад би био уклоњен, стварност би се показала у својој неописивој чудесности и бескрајној сложености. Речи, и симболи уопште, су као неки злочин против лепоте која је у овој стварности садржана. Постоји нека опсесија у савременој цивилизацији, ја мислим, надметање у проналажењу веза између ствари које узимамо да су засебне. Опседнутост да се све квантификује. Да се "постижу" и нагомилавају ствари које се налазе изван оног који је "вредан". Врло је тешко одупрети се трендовима, нормама, правилима и идејама које се намећу, потребна је храброст, па чак и прилично образовање да би појединац имао преглед над околностима - али живети потпуно слободно је фантастично. Можда следећи пут напишем нешто више о томе.
...and to live means to be aware, joyously drunkenly, serenely, divinely aware.
Прослава лепих вода
Понекад размишљам шта ће се десити тада када људски ум буде толико објашњен научно колико се научно објаснити може. Мислим да је прошло доба када треба говорити о филозофији свести, психологији, психијатрији - сумњам да такве дисциплине могу да се такмиче са научним методом у прецизности. Видећемо јасније узроке између појава у мозгу и околини у којој је он. Растављајући стварност тако на делиће, вероватно ће нам поћи за руком да изградимо нешто занимљиво - вештачке умове, много осетљивије него што су наши, например. Напредак у разумевању стварности видим у науци, али сумњам да нас она може довести до коначних одговора, до потпуно јасне и целовите слике у нашим умовима. Пре је видим као једну мрежу коју у недоглед можемо проширивати, и која је ево већ сада толико пространа да појединац може обухватити само пар њених делића својом свешћу.
Olivier Messiaen - Fête des belles eaux (1937)
Nikhil Banertjee (Raga Bageshree Live in Germany 1971)
Мистична, спиритуална искуства појединца могу се објаснити као процеси у мозгу. Помало ме излуђује све то - питам се где стварност почиње, а где престаје. Увиђам да су и бројеви и речи апстракција, да не постоје и да немају везе са стварношћу - без њих се она може искусити на сировији и свежији начин. Шоља је шоља зато што смо се договорили да она то буде. Исто тако и дрво. Али када нешто више није дрво? И када нешто постаје шоља? А бројеви? Постоје ли две једнаке ствари, па да кажемо "два"? Само у концепту, али никако и заправо.
Али шта мења то ако знамо које мождане промене доводе до осећаја сједињења са свим, до губитка осећаја себе као нечег одвојеног од околине? Не могу да одговорим на питање - "које је трезвено стање свести?". Шта би то уопште значило? Видети стварност онакву каква јесте? Чак и када бих је видео као такву, откуд бих знао да је то то? Никако не би могло да се потврди. Када подсетим себе да ништа не знам, да само гомилам концепте, одбацим их и добро се осећам.